Dusan Lazic
EVROPEIZACIJA ILI DALJA "BALKANIZACIJA"
JUGOISTOCNE EVROPE
Politicka i ekonomska evropeizacija
Balkana,odnosno jugoistocne Evrope bice nesumnjivo slozen i dugorocan proces.
To je svakako projekt i poduhvat vise generacija,ali se temelji postavljaju
sada.
U zemljama jugoistocne Evrope nema
znacajnijih demokratskih tradicija. Izmedju zemalja regiona postoje brojni
stari i novi sukobi i sporovi,posebno teritorijalni i etnicki,sa
animozitetima i dubokim nepoverenjem.Svojevrsni simbol i primer u tom pogledu
je Kosovo.Raspad bivse Jugoslavije i jugoslovenski ratovi su probleme u
odnosima dalje zaostrili i produbili,a stvorili su i nove ozbiljne
sporove.Sve politicke, ekonomske i druge negativne posledice toga je u ovom
momentu tesko do kraja sagledati,ali je jasno da ce se one jos dugo osecati.
Medjusobna ekonomska saradnja zemalja
Balkana je na niskom nivou i ako su one upucene jedna na drugu - one su vise
povezane sa drugim trzistima nego izmedju sebe. Tacne su ocene da je Balkan
pre svega geografski pojam, a ne ekonomski region. Uz to, u ekonomskom
pogledu region sve vise zaostaje za razvijenom Evropom.Indikativna je
cinjenica da je medju brojnim inicijativama i predlozima za saradnju i
povezivanja u okviru regiona samo jedna autohtona – rec je o "klasicnoj"
balkanskoj saradnji - a sve ostale dolaze iz sveta.Cinjenica da podsticaji za
saradnju dolaze izvan regiona, pokazuje, izmedju ostalog, da u balkanskim
zemljama jos ne postoji odgovarajuca svest i saznanje o medjuzavisnosti i
uzajamnoj povezanosti interesa,pa i o nezamenjivom znacaju dobrosusedskih
odnosa,za sta se,inace, te zemlje izjasnjavaju.Na Balkanu je jos snazan
sindrom samodovoljnosti,koji je, po prirodi stvari,povezan sa nacionalizmom,a
proces prihvatanja osnovnih demokratskih vrednosti i normi,u celini
posmatrano,tek je na pocetku.
Brojne medjunarodne inicijative koje se
ticu regiona imaju osnovni cilj da obezbede mir i stabilnost u ovom delu
Evrope.Razume se,pretpostavka za to je resavanje citavog niza
ekonomskih,politickih,bezbedonosnih i drugih problema.Bez njihovog
prevazilasenja region ce ostati stalno zariste kriza i sukoba.
U oceni dosadasnjih inicijativa i predloga
za regionalnu saradnju u jugoistocnoj Evropi,treba konstatovati i njihovu
nedovoljnu delotvornost i efikasnost u praksi.Uzroci se delimicno mogu
traziti u cinjenici da je u pitanju resavanje zaista vrlo slozenih problema
koji svoje korene vuku i iz zaostale proslosti,ali i u nedovoljnoj
koordinaciji i ne uvek korisnom preplitanju inicijativa.Ponekad pokretanjem
nove inicijative kao da splasnjava interes i entuzijazam za realizaciju
predhodnih,ma koliko one bile konstruktivne i znacajne.
Svakako najambiciozniji i najobuhvatniji
projekt koji bi trebalo da unapredi mir,demokratiju,postovanje ljudskih prava
i ekonomski razvoj i da,na tim osnovama,ostvari dugorocnu stabilnost u
regionu,je Pakt za stabilnost jugoistocne Evrope.Poseban znacaj ima cinjenica
da je Pakt izraz i rezultat politicke saglasnosti zaista svih najznacajnijih
cinilaca u medjunarodnoj zajednici koji su preuzeli obavezu da se svestrano i
dugorocno angazuju u njegovom ostvarivanju.To uliva nadu da ce se sadasnje
veoma nepovoljno stanje u jugoistocnoj Evropi postepeno i dosledno menjati u
pozitivnom pravcu, pri cemu treba racunati sa tim da na tome putu pretstoje
mnoge prepreke.
Jugoslavija i Srbija su,zbog
nacionalisticke i neodgovorne politike sadasnjeg rezima,iskljucene iz
regionalne saradnje.Jugoslavija je nedavno prakticno iskljucena i iz "klasicne"balkanske
saradnje,koju je,inace,ona svojevremeno i inicirala. ( Za redovni sastanak
ministara inostranih poslova zemalja regiona koji je ove godine trebalo da se
odrzi u septembru u Bukurestu, ali je odlozen,jugoslovenski ministar prvi put
nije dobio poziv).
Imajuci u vidu pre svega geografski polozaj
nase zemlje na Balkanu,bez ucesca Jugoslavije i Srbije nezamislivo je da se
saradnja u regionu u celini moze uspesno razvijati, niti da se moze
obezbediti mir i stabilnost u ovom delu Evrope.U pravu su oni koji ocenjuju
da otsustvo Jugoslavije predstavlja "crnu rupu" u sredistu
Balkana.Istovremeno, Jugoslavija i Srbija ne mogu prevladati krizu i
obezbediti uspesan razvoj ako ostanu u sadasnjoj dubokoj medjunarodnoj
izolaciji.Medjutim, Jugoslavija i Srbija, kao sto je to nedavno konstatovano
u Izjavi clanova Foruma za medjunarodne odnose, mogu racunati na povratak u
svet i na medjunarodnu podrsku i pomoc tek posto krenu putem demokratskog
preobrazaja.
Izuzetno je vazno saznanje,koje je
ocigledno prevladalo na medjunarodnom planu,da Evropa ne moze ziveti u miru i
blagostanju ako se zemlje Balkana,odnosno jugoistocne Evrope ne ukljuce u
savremene integracije i u mrezu evropskih institucija. Ako ne bi doslo do
evropeizacije Balkana,realna je opasnost njegove dalje "balkanizacije",
cije negativne posledice ne bi mogle ostati samo u granicama regiona.
Novembar 1999.
